Kad' bejah u tami, ne znajući Boga,
"Velika" ne "borba", izbavi od zloga.
Smisao života, tu konačno nađoh,
s' videlom u ruci, iz mraka izađoh.
"Velika" ne "borba", izbavi od zloga.
Smisao života, tu konačno nađoh,
s' videlom u ruci, iz mraka izađoh.
Kad' se borba rasplamsa, svetlost nova stiže,
"Put" me "Hristu" obasja, Bogu priđoh bliže.
Haljinu mi pravde, Svoju, tada, dade,
moja, s' mrljom greha, Njegova postade!
Sve Mu tada dadoh, ništa mi ne osta,
al' žalosti nema, mir k'o reka posta.
Sad' vodu života, svakog dana pijem,
krst svoj rado nosim, dobru bitku bijem!
Knjiga života
Kad' učinih Zavet, leta prvog svoga,
u viđenju svetom, videh Voljenoga.
Svetilište slavno, sa Trećih Nebesa,
Slavu Svoju otkri, diže se Zavesa.
Pred Knjigom života, Car je tada Bio,
Stranicu je novu, za me otvorio.
Svadbena povorka, primi novog gosta,
venčanje je Carsko - zvanih nikad' dosta!
Ženikov se poziv, još pod nebom čuje,
i tvoja se sudbina, sada odlučuje!
"Oče, zgreših Tebi", zato, sad', prozbori,
dok se Sveta knjiga, opet ne zatvori!
Čas Suda
Kad' se vreme navršilo, i obuka prođe,
"Pripravi se, Izrailju" - glas sa Neba dođe.
Čas je Suda nastupio - glasno tad' objavih,
Dolazak Gospodnji, u Slavi, najavih.
Nek' se slegnu svi bregovi, uzvise doline,
od Vosora Svetac ide, mokre Mu haljine.
U kacu je gneva Svetog sasvim Zagazio,
carstvo kneza ovog Sveta da bi Porazio.
Od Svetinje sud će poći - nek' drhte pastiri,
jer na vrata ušli nisu, hajduci su bili!
Iz njihovih ruku, zato, tražiće se duše,
još im ovaj poziv osta - nek' se ne ogluše!
Pad Vavilona
Po objavi Svetog suda narodima Sveta,
Anđeo se drugi začu usred silnog leta.
"Pade, pade, Vavilon", koji bludom poji,
dođe vreme da se i on Božjeg Suda boji!
Čašom vina otrovnoga sve je napojio,
Istinu je, Svetu, Božju, s' paganstvom spojio.
Carevi ga, mnogi, zato, slaviše k'o Boga,
na "četiri kraja zemlje Goga i Magoga".
"Sa hukom" će stoga biti bačen on u more,
čim se vrata Svetilišta na Nebu zatvore.
Za svih sedam gora svojih, sa kojih se glasi,
sedam će ga zala stići - neće da se spasi!
Božji pečat
Za Drugim se anđelom, odmah vinu Treći,
i on posred neba leti glasno govoreći:
"Ko se god pokloni zveri i ikoni njenoj",
kriv će biti Bogu Svetom i svoj Vaseljenoj!
Za žig zveri il' broj njezin, suđen on će biti,
čašu punog gneva svetog, ubrzo će piti!
Zato Božji pečat biraj i Drvo života,
jer poznanje zla i dobra sad' daje Golgota.
Šest dana radi - Sedmoga - odmori,
jer nas Otac naš Nebeski tada divno stvori.
U mir uđi Subotni, i dah primi životni,
to je glavno svemu - pokloni se Njemu!
Prava računica
Vicarius Filii Dei - ime zveri to je,
ko od Boga mudrost dobi, tako račun'o je.
Dobro znani niz šestica daje računica,
da se ljudskih duša mnogih poznaje ubica!
I svece je mnoge Božje ona pogubila,
krvlju se njihovom svetom k'o vinom opila.
Zato čašu gneva Božjeg, veliku, će piti,
"dvojinom" će, za sva dela, sud nad njome biti.
Do Nebeske vojske svete "mali rog" se probi,
al' k'o zvezda s' Neba pade, po delima dobi!
Tri sedmice - junske - sad' je računica,
s' Duhom usta Cara Slave, srešće se ubica.
Rešetanje
Rešeto se, Božje, sveto, sada silno trese,
klasje zlatno da sabere, plevu da odnese!
Grešnici se, u Sionu, redom rešetaju,
da se vidi da li Boga zaista poznaju.
Od troske se, ognjem svetim, svo odvaja zlato,
ko se god opravda verom, živ će biti zato!
U ognju će iskušenja on biti ubeljen,
i venac života večnog biće mu dodeljen.
Na Presto će Vasione on sa Carem sesti,
i na Sudu pravednome, račune će svesti.
A kada se Zemlja mila i nebesa smene,
za Jagnjetom on će poći kud god Ono krene!
Hleb života
Kad' haljinu pravde svoje ti sa sebe skineš,
spreman si da Domu pođeš, k' Nebu da se vineš!
Na susret će tebi tada tvoj Otac izaći,
izgubljenog sina Svoga konačno će naći.
Najlepšom haljinom Svojom On će te obući,
u radost ćeš Gospodara, sa prstenom ući.
Jer i Presto Slave Svoje s' tobom će da deli,
Tome kliče Vasiona, peva Svemir celi!
Od izvora edenskoga tok se pruža rečni,
ko iz njega Vodu pije ima život večni.
Zato sada veran budi, drži Zapovesti,
i kad' Gospod Slave dođe, Manu s' Njim ćeš jesti!
Sila sa visine
Po odlasku Cara, na Pedeset dana,
sila, sa visine, sišla je k'o Mana.
Darovi nebeski, ispuniše želje,
da se svakoj duši, nosi Evanđelje.
Jezicima svima, sad' se oglašava,
"Knez života Usta" - neka Mu je Slava!
U Ranome daždu, beše tada setva,
sad' je vreme Poznom, sazrela je žetva.
"Na susret Ženiku", poruka je sada,
a iz vaskrsenja, dolazi Mu Mlada.
Zato dom pometi, nek' sasvim opusti,
da se, kao golub, Duh i na te spusti!
Ulje pomazanja
Ako je ko tvrdog srca, nek' se dobro čuva,
jer u Poznom daždu silnom, snažan vetar duva.
Kukolj, plevu, pa i trosku - sve pred sobom nosi,
kosijerom oštrim brije, sve po redu kosi!
Zato sud sad' svoj posveti, oslobodi mulja,
da se, kao u Sarepti, on napuni ulja.
Mudar tako ti ćeš biti, žižak će da svetli,
pre nego što Zora svane, i zapoje petl'i.
Jer ako se, kao Petar, Cara ti odrekneš,
kada Dan Gospodnji svane, platu ćeš da stekneš!
U jezeru ognjenome, kraj će tebi biti,
'mesto Ulja pomazanja, suze će ti liti!
Rod Duha
Nekad' beše vreme proze a sada poeme,
Duh sa Neba kada siđe rađa i boeme.
To Nikodim nije znao - nerođen je bio,
Učitelja, Velikog, je, zato pohodio.
"Roditi se, opet, moraš" - On mu tada kaza,
mast za oči Dao mu je - njome ga Pomaza!
Iznenađen, učitelj je, Izrailjev stao,
"Kako da se opet rodim?", sad' je upitao.
"U haljine pravde Moje, moraš se obući,
jer si k'o od majke rođen* - Otac će te tući!
Kad' je ove reči čuo, on je progledao,
telesnu je pravdu, svoju, za duhovnu dao.
* Otkrivenje 3,17.18.
Naravoučenije:
Duhom Svetim ko je rođen, rod duhovni daje,
učitelj se, Izrailjev, po tome poznaje.
Efa
Što na Zemlji Sion sveže, to i Nebo prima,
Božanski je Zakon uvek jednak bio svima.
Zato pravedan na sudu budi, dva svedoka imaj,
ako takav slučaj nije, optužbu ne primaj.
Krivica se, po Zakonu, dokazati mora,
sud se daje po Kanonu, kako kaže Tora.
Svedočanstva optužbe se moraju slagati,
ako li to tako nije, Bogu ćeš lagati!
Istim sudom sam ćeš sebe tako osuditi,
tu će biti "škrgut zuba", plač će velik biti!
Efa neka, tvoja, stoga, bude uvek prava,
da te, kada Sud nastupi, ne zaboli glava!
Pobeda života
Slava Bogu na visini - Zemlji dođe mir,
žalac smrti nesta, presta krvav pir.
Pobeda života, vaskrsenjem slavnim,
put, Caru, sa Neba, sad' učini ravnim.
Pobednička truba, kneza Mihaila,
usnulu Tavitu, nama je vratila.
Paklena se vrata, širom otvoriše,
i dovratci njeni, nazad odstupiše.
Slegoše se bregovi, ustaše doline,
probudi se Sion; o, kakve miline!
Nema više prepreka, put je sada ravan,
Izrailj je spreman, za Dolazak slavan!
Sila Božjeg Carstva
Iz carstva mi, paklenoga, Gospod dade dragu,
sad' pred Carstvom Njegovim smo - na Večnome pragu.
Iz zemaljskog praha, mnogog, ustade prvina,
žetvu slavnu da najavi, Svetog Božjeg Sina.
Jer u dan Anđela sedmog, kad' truba zatrubi,
pakleno će carstvo mnoge duše da izgubi.
Slavno će se završiti Sveta Božja tajna,
spasenih će, mnogih, zvezda, da zablista sjajna.
K'o od istoka, kad' izašla je, Radost da objavi,
razglasiće Carstvo Božje da dođe u Slavi.
Smrti više neće biti, niti gorkog plača,
od carstva je paklenoga sila Božjeg - jača!
Vitanija
Slavonijom, a i Sremom, tiho teče Bosut,
slavom se je ovenčao, k'o zlatom je posut.
Vitanijom novom on se, s' pravom, sada prozva,
gde Lazara, usnuloga, Knez života dozva.
Da se Gospod njim proslavi, bolestan on beše,
al' veća je slava kad' se sveze smrtne dreše.
Dok bolestan još je bio, Car je ovo znao,
zato odmah Poš'o nije, čas je sačekao.
A kad' dva su dana prošla, na put krenuo je,
prijatelja, usnuloga, iz sna prenuo je.
Raskide se okov smrtni, skide se koprena,
ne mogoše da ga drže nijednoga tren'a!
Dodir vere
Na putu se, jerihonskom, jednog dana lepog,
nad žamorom silnog mnoštva, začuo glas slepog.
"Pomiluj me, Sine Božji, veru imam u Te,
zdrav ću biti ako, makar, Ti dotaknem skute.
Od tečenja krvi, tako, kći se Tvoja spasi,
nek' i moje oči vide - Blagosloven da si!"
'Vera tvoja pomože ti' - rekao si tada,
'blagoslove prima svako ko se Meni nada.' "
Dodir vere dušu leči, telo isceljuje,
to, Gospod, i tebi, sada, toplo poručuje!
Recept, zato, ovaj primi - pred Lekara stupi,
lek ti u bescenje Daje (verom on se kupi)!
Gorušica
Ja na odru nisam bio, hodati sam mog'o,
al' me trnci probadaše, mučiše me mnogo.
Do Banje sam, siloamske (koje znači: poslan),
četir' duga leta ček'o (beše to već dockan).
Tada glas umilni začuh: "Sada zdravo hodi",
Gospod moj i meni dođe, da me oslobodi.
I drugih me mana liši - neka Mu je Slava,
sad' i zube nove imam - puna ih je glava!
Gorušica - malo zrno, al' do Neba raste,
pod granama njegovim se, svijaju i laste.
Ako tvoja vera bude makar kao ono,
i tvoga će izbavljenja, da se čuje zvono!
Plata pravednika
Još dok je sa kćerju jednom* Gospod govorio,
dah se je života druge sa smrću borio.
Da ozdravi, otac njen je Gospoda molio,
ali je smrt brza bila te je zakasnio.
"Ne boj se i samo veruj", On mu tada reče,
venama će, opet, njenim, život da poteče
U dom knežev kad' je Stig'o, za ruku je uze,
devojčin je osmeh vedar odmah otr'o suze.
K'o Tavita, i Talita, ustala je mlada,
Knez života, kad' se pita, okov smrti spada!
I nad tvojim prahom ako on se, k' prahu vrati,
Pobednik života staće, trud će tvoj da plati!
* koju od tečenja krvi beše Izbavio
Zapis života
Mnogi kažu: Vaskrsenje - čudo, veliko je,
u pravu su, al' začeće - to je tek umeće!
Jer kad' dve se klice male u začetku spoje,
Stvoritelj se više slavi, to je čudo veće.
Genetskim je kodom svaki organ raspoređen,
prostor svakom slovu koda tačno je određen.
Programera većeg zato od Gospoda nema,
lepota života to je - dobra Mu je šema*!
Zapis Njegov savršen je, život nam svedoči,
a kada nam, skoro, dođe, i naše će oči.
Jer i vid nam, istim kodom, On je Uredio,
a Zapisom Dekaloga i smrt pobedio!
* aluzija na programsku matricu - šemu.
Čudo začeća
Svi se slažu: Vaskrsenje - znak je vrlo velik,
dobro kažu al' rođenje - znamen taj je veći.
Pred silom se Večne reči povija i čelik,
pred njom i smrt nemo kleči, ništa ne sme reći!
K'o kad' stakla, dijamantom, staklorezac seče,
reč života, vrata pakla, rezonancom reže.
Ni bastion Jerihona, od nje ne uteče,
nit' legion svih demona pred njome pobeže!
Reč Njezina poslednja je, neka svako znade,
jer Istina Gospodnja je, jedina sudbina!
Od početka, kada rečju, Božjom, sve Postade,
do svršetka, kad' će Nebo biti Otadžbina.
Vreme pohođenja
"Lisice imaju jame a i ptice gnezda",
al' je Jasle, vitlejemske, obasjala zvezda.
Od istoka izašla je, poput Sunca sjajnog,
pratiše je i mudraci radi Cara Slavnog!
Od Jakova On Izađe, od stabla Jeseja,
da Ga slavi sva Judeja, Dan i Virsaveja!
I pastiri behu tamo, i Anđeli sveti,
Vest spasenja da se javi - da se smrti preti!
Al' Izrailj pohođenje, svoje pozn'o nije,
zato Gospod još nad njime gorke suze lije.
Od istoka sunčanoga ide Oblak sveti,
na njemu je Sin čovečiji, hoćeš li videti!?
Pred Hananom
Pred Jordanom i Hananom - Zemljom obećanom,
sad' Adventne čete stoje, jer čas došao je!
"Približi se Carstvo Božje" - poznat glas se ori,
jordanske će vode Gospod, opet, da otvori!
I zastave pobede se, k'o nekad' viore,
kada ispred Izrailja, otvori se more!
Kovčeg Zaveta Gospodnjeg, presudan je bio,
Dvanaest plemena slavnih, on je predvodio.
Kad Leviti posvećeni, sa njim istupiše,
istog tren'a jordanske se vode razdvojiše.
Put ka Zemlji obećanoj i danas je isti,
Svetinja Gospodnja mora dušu da očisti!
Večera Svadbe Jagnjetove
Iz Nebeskih knjiga sad' se redom brišu gresi,
stoga i ti u red stani - odluku donesi!
Red dugačak, kol'ko treba, za mesto ne brini,
samo vrata svoga srca ti barem odškrini!
Pred njima već poodavno, Jagnje Stoji Slavno,
za večeru Svadbe Svoje, poziv Spremilo je.
I Poslugu slavnu ima - Samo će da Služi,
poziv samo ovaj primi, da se ne Rastuži!
I glasnike pred Sobom je, Ono k' tebi Slalo,
da Manu nebesku jedeš i život je Dalo.
Hleb života stoga uzmi - nemoj gladovati,
tome će se Jagnje tvoje večno radovati!
Nasleđe svetih
Nova Zemlja, a i Nebo, nasleđe je svetih,
na kraju duge poeme i toga se setih.
"K'o šlag" će "na tortu", u pravom trenutku,
doći poj o večnom Carstvu, u Očevom kutku.
Gnezdo Svoje, predivno, je, On poda Se Svio,
krilima ga Svojim, moćnim, sasvim Obavio.
Perje Svoje Razastr'o je, Spremio postelju,
da bi Srcu, Svom, najveću, Ispunio želju.
Jer od ove veće nema - do da se ko spasi,
ovca mila, izgubljena, da se Kući "skrasi"!
zato haj'mo k' Domu svome - smelo pohitajmo,
Dobrome pastiru našem, srca svoja dajmo!
Adventna nada
Pred Dolaskom Cara, u Svetoj krasoti,
pevam ovu Pesmu, divim se Golgoti!
Vremena je malo, to je sada jasno,
"Gospod Slave ide" - objavimo glasno!
Svi narodi Sveta, nek' Mu se poklone,
svi Svetovi brojni, širom Vasione!
Dostojno je Jagnje, što Zaklano Beše,
da Mu se sva srca, sad' toplo nasmeše!
Adventna je nada, došla svome kraju,
to, sada, i ptice, na drveću, znaju.
"Stakla" više nema, "zagonetka" pada,
