(Da se pesnik ne postidi, "Odu Caru" ti prethodno vidi - da zbog "meha" ne bude i greha)
Govor Caru - Velikom lekaru
Kosturnica strašna te porazom slavna,
konjušnica, mašna, stoje li zajedno?
Bez ostatka Lečiš tla ogavna,
vez otpatka Drešiš izvanredno!
Čerez gajdi Lečiš i cirozu,
melez Zajdi nije li kći Tvoja?
Sa otpatkom Nisi u Tvom vozu,
suknjom kratkom ne diči se čoja!
NJoj ni svila nije saobrazna,
poj civila nije niskog tona!
Ta dužina jeste izobrazna,
jer butina nije sjaj bontona!
II
Sa otpatkom nisam sa ostatkom,
nad katarkom jato ptica leti.
Nek' ne sleti, nikad', pred doksatom;
ček će hteti i kadija sveti.
Jer kadija nije sva Srbija,
Merkalija skala lije najmilije.
Kad' zbog meha nema kazandžija,
kakvog peha podno Dembelije!
Jer rakija nije li i kuga,
jer čakija jeste joj i sena.
Kad' znamenja jesu slika njena,
pad poštenja jeste tebi druga.
III
Jer drugarstvo nije idolatrija,
ni pčelarstvo neće da procveta.
Jer jedinstvo nije i lutrija,
materinstvo biva od deteta.
Zakonitost veže rezultate,
bremenitost rađa novo biće.
Lutka tanka nije u pojate,
nutka Branka - pčela, jer ne sviće.
Radičević, nije dečji pesnik,
''DOBRIčević'' jeste epik Jutra.
Jer poeta nije uvek srećnik,
poj deteta nudi srećno sutra.
IV
Smerna duša javlja dobro svima,
potrkuša jeste i elita.
Jer ko služi taj se ne nadima,
te zasluži zvanja znamenita.
Sve u svemu, nadaj se i Raju,
jer u suterenu niskoga si ranga.
Jer u tom slučaju jesi u belaju,
tam' te znaju jer sam si bitanga.
Istog društva pripadnik si pravi,
jer si uštva a ne boem Neba.
Navestitelj Raja počiva u slavi,
Spasitelj tvog sjaja za večnost te Treba!
