K' Tebi, Bože
K' Tebi, Bože, dižem ovu hvalu,
Tebi, Oče, nižem misli svoje.
Od plamena digoh vertikalu,
bez kamena temelji joj stoje.
Takve građe nigdar ne opazih,
jer beznađe seje vatra živa.
Ali plamen ovaj u Tebi nalazih,
ah, taj znamen sveti, gradi poput liva!
Duhom Tvoga Bića svog me izatkava,
sluhom rajskog ptića odzivam se sada.
Jer takvom milinom on me ispunjava,
da sam od se - rimom, hvalim Te sred ada!
II
Na ovome svetu sličan sam, o, Tebi,
Premilom Jagnjetu, Koje smrt mi Uze.
Melhisedek strašni nigdar Vedar ne Bi,
projektil izdašni otr' s' Neba suze!
Rimskog kopljanika vitlo ubojito,
zbog bezakonika proli krv života.
Pri Svetom raspeću stajah bremenito,
duhovnom začeću nađoh dveri plota.
Iz dubina pakla vinuh se do Neba,
sred mora od stakla biću sasvim pravo.
Pred Prestolom Tvojim biću gladan hleba,
čega da se bojim; zar da sam bezglavo?
III
Jer sila me Tvoja živim večno čini,
Otadžbina moja mila mi je sada.
I uvek će biti jer sam u milini,
plamen će izliti vertikalu s' ada.
Jemstvo Tvog Spasenja - dragulj je bez premca,
zverstvo sveg mučenja jednako je Tvome.
Jer paklene dveri behu zatvor Jemca,
nek' su hazarderi masline pitome!
Jer bi kalemljene bile Ti nemile,
nek' bi zamenjene svagda bile one!
Jer pitome nisu gorske vile,
jer, dabome, rod su Vasione.
IV
Jer su mile Otadžbina sveta,
nek' nemile jesu nalik njima!
Hazarderstvo - beg je od Jagnjeta,
jer neverstvo nije Fokušima.
Jer Japanci nisu znali bega,
ostali su zato tek ranjeni.
Satanizam njima nije stega,
egzorcizam sledi po nameni.
Sa tim begom jesu li sa knezom,
ne sa bregom, niti, pak, s' dolapom.
Sa Sotonom nisu s' dobrom vezom,
pod poltronom jesu i pod kapom.
V
Jer ta kapa - simbol je besrama;
spram dolapa duša žedna nije.
Jer Sotona ne zna damar srama,
bez pontona neka nikad' nije.
Preko mosta život nije stega,
radi posta šamar mu Udarih.
Apstinent od zla nije trezor snega,
kontinent od tla - Dadoh te Krvarih.
Na Aljasci nisu dobre rime,
jer pri masci šokantno je peći.
Osmeh sreće nije vihor zime,
ni proleće ne može se preći.
VI
Nek' ne može - neka studen posti,
kad' se gresi množe i milost je hroma.
Neka hramlje poradi ludosti,
jer besramlje neće ići Doma!
Kada neće Rajska je aleja,
Bašta sreće izvan svake tmine.
Beskraj svetla nije gonoreja,
i poj petla tu je poj miline.
Rajske ptice umilnog su glasa,
predstavnice Slavnog ideala.
Nek' glas papagaja vodi sve do spasa,
sve do Raja - plimom sveg morala!
