Golube
Oj golube, ptico sinja,
rajskog vrta stanovnik si pravi.
Slava tvoja nije prokletinja,
jer kako bi bila kad’ si prišla Glavi?
Pri Svetom krštenju obličje je tvoje,
Junaka povilo svetlošću bez premca.
Taj Delija na te Čekao je,
Slava Božja trebala je jemca!
Znak sa neba beše nalik tebi,
tvojim letom ne Bejah sa štetom.
Dostojanstvo tvoje Udelih i Sebi,
delom ruku Svojih Povih Se pred svetom!
II
Zadnji naraštaji tebe proslavljaju,
ptico mira, jer si bezazlena!
Tu premilost tvoju već i deca znaju,
uzor nek' si njima, dobra ti je cena!
Kad' im tako vrediš nema tebi ravnog,
nek' tim fakultetom grade imidž svoj!
Sa takvim zalogom obličja smo slavnog,
nad ovim talogom nek' se diže soj.
Nek' takvim bildingom ponose se mladi,
ne dopingom nit' pijanim stanjem!
Budućnošću večnom tvoj se lik nagradi,
ljupkošću čovečnom s' visokim smo zvanjem!
