Zid tišine

Zid tišine

Zid tišine odgovor je stalan,
brid istine seče kao vetar.
Kada vernik nije idealan,
tad nevernik jeste mu pametar.

K'o severac istina te reže,
dvan'esterac penal je za večnost.
Od tog spoja ima sile teže,
kod Mog Poja nekome je prednost.

Mihailo, dete Moje milo,
nije snilo zid od samog plača.
Mojim kodom "zlo" se objavilo,
Morim sodom mračnog podstrekača.


II

Jer Sotona izabrane vara,
bez bontona da ostanu stalno!
Kad istinu iznosi ti ara,
zar tišinu gradiš idealno?

Jer od papagaja ništa ne dolazi,
te kod samog Raja zavist nek' ne stvara.
Ako li on sam dar ovaj pogazi,
akordi za šljam biće "pesma" Cara!

Kad pagani reaguju bolje,
ad Hrišćani zaslužuju tada.
Sve u svemu biće tu nevolje,
Spremam tremu podno Belog grada!

Blogovi: "Samo Biblija" i "Poslednja opomena" (Poema, 2013)

Videlo u tami

Što je noću Mesec nozi, da se ne spotiče,
to je Zemlji Sunce sjajno kad nebom odmiče.
I što izvor žednome je kad ga vodom poji,

to je Reč Gospodnja duši, što u Pismu stoji!

Pismonoše, mnoge, su je redom donosile,

Slavu Pisca Velikog su revno pronosile.

Zapisom je Dekaloga On Zadrž'o prava,

plagijata da ne bude - da se mirno spava!

Plagijat se, Dekalogom, k'o lakmus papirom,

sam ocrta kad se svojim pokaže manirom!

Jer rodove Duha Svetog roditi ne može,

taman da se sve paklene sile Sveta slože!


Vremeplov

Još jedan se autorski potpis Pismom širi,

falsifikat da pokaže - dušu da umiri!

Jer budućnost, osim Tvorca, niko još ne vide,

nit' teleskop tu pomaže, nit' horoskop pride!

Proroštava, brojnih, svaki detalj je određen,

sve do kraja istorijski put je verno pređen.

Kao hitra lađa morem taj vremeplov plovi,

da se svaka duša živa, dok još može - lovi!

Mesto riba sad su ljudi meta dobrog lovca

u tor Očev da se vrati izgubljena ovca!

Neka stoga i poj ovaj bude mamac masni,

vremeplov je bez rikverca: ne sme da se kasni!


LJudska mudrost

Što najviša mudrost ljudska nudi ateisti,

to najniža mudrost Božja daje realisti!

Od slave je ljudske Božja utoliko veća,

nek' se svaki ateista toga uvek seća.

Živo samo od živoga - čuše i od Luja,

al' i njih je, kao Evu, prevarila guja!

Jer da zmije ne govore - i to znaju deca,

u plitkoj se vodi zato ljudska pamet peca!

No iz nje se, kažu oni, najpre k'o ameba,

nakon bezbroj leta borbe začela i beba!

Nit' dojilju, nit' dadilju, videli joj nisu,

a potomci njeni - valjda sami nastali su!?


Videlo

Onaj Koji vreme stvori van vremena živi,

od objekta subjekat je uvek na distanci.

Od davnina proroštvu se stoga svako divi,

budućnost je nedostupna na ovoj instanci!

Posledično ona posta - od Uzroka Slavnog,

zakonitost ovu spozna čak i malo dete!

Stvoritelju svake tvari zato nema ravnog,

neizvesnost budućnosti On k'o metlom mete!

Reč NJegova sve otkriva - Videlo je Svetu,

svetlost NJena prostire se do kraja tunela!

Stoga i ti svetlost primi - koristi rasvetu,

i budućnost tvoja biće kao večnost cela!


"Ne gradi sebi lika rezana"

Zbog instance, nedostižne, na kojoj prebiva,

sa distance Tvorca svoga još niko ne vide!

Inkognito Slavu Svoju On s' pravom Uživa,

zakonito svi idoli da se pred NJim stide!

 

Od kamena i drveta sazdala ih ruka,

te ni oni svoga "boga" još videli nisu!

Zakonito i njih ova sustigla je muka,

inkognito oni stoga pohađaju misu!

I pohod im zato takav biva zakonito,

i kraj će im jednak biti - po istom propisu!

Jer slep slepog ako vodi - to je znamenito,

oba će se, po pravilu, naći u ambisu!


Veličina Božje premudrosti

Slava večna da se vidi, Reč Postade Telo,

put do Neba otvori se - nestade distanca.

Obličje je ruku Svojih Božanstvo Uzelo,

svet stvorenja, ali živih, sad Mu je instanca!

Obličjem Se Ono Povi protivzakonito,

jer konačno s' Beskonačnim pod ruku ne ide!

Stvorenome umu ovo nije razborito,

ni premudrost Božju zato još niko ne vide!

Al' ona nam po propisu osta inkognito,

izuzetka tu već nema, pravilo je večno!

Jer sići se uvek može: to je istinito,

ni mudrosti našoj ovo nije protivrečno!


Jedan princip

Vasionska sva prostranstva jedan princip veže,

mnogoboštva glave mnoge on k'o sablja reže!

Jer isti je oblik svakog tela nebeskoga,

Univerzum zato slavi Tvorca Velikoga!

Jer delima Svojim silnim sve o Sebi Piše,

da se samo NJemu klanja sve što vazduh diše!

Jedan oblik svako telo nebesko prožima,

jedan centar kada ukrug omot svoj nadima.

Kao balon u trenu će u loptu izrasti,

na zvezdani put da stupi primiće se vlasti!

Dozvola mu doživotna, registar - takođe,

i "tehnički" dobro prođe te i spremno pođe!


Nebesa kazuju Slavu Božju

Slavu Božju od davnina i nebesa glase,

za red zvezda i Meseca i na Zemlji zna se!

Nebo plavo i široko - mesto im je slavno,

Rečju Božjom o njega su okačeni davno!

Bez zaprege i motora putem svojim jezde,

u jatima, poput ptica, nad Zemljom se gnezde.

Red savršen, nema mane - kalendar svedoči,

svakog dana, kada svane, budi snene oči!

I komete kada lete s' kraja Vasione,

red im leta sačinjen je k'o za avione!

I one su bez motora: same svud se kreću,

kompas im je nepogrešiv - zna se gde se sreću!


Lepota

I lepota sveg stvorenja poruku nam šalje,

jer ni portret njenog lika nije bez slikara.

Ni haljine praznične se ne tkaju bez švalje,

nit' se same dižu kule mudrih neimara.

Sve se šare na haljini staču po dezenu,

svaki sprat se kula silnih po projektu gradi.

I što dezen lepši biva - veću ima cenu,

i delo se arhitekte ceni po fasadi.

Lepota je svakom oku što i biser sjajni,

vrednosni je zato simbol, visoka mu cena.

K'o dragi je kamen vredan, kao safir bajni,

talas mu je vešti zidar, šnajder morska pena!

Duga

Kada posle dažda letnjeg prođe gnev olujni,

svetlost Sunca odeva se svim bojama spektra.

Rastaviti njih ne mogu ni udari strujni,

posred neba kad' oblaci streljaju iz etra.

Tobolac im uvek prepun - munja začas sine,

pučinom nebeskom ona elektronom vesla.

Elektrana joj je silna, moćne i turbine,

energetski plan savršen, zavidi joj Tesla.

Al' i od nje slavnija je Sedmobojna duga,

broj joj boja je Božanski i luk idealan!

Strele njene ljubavne su - da ne vlada tuga,

milosti je ona Božje svedok maestralan!


Razlika i sličnost

Što je rakun rakunici kada repom maše,

to je sapun sapunici, što se s' njega stače.

I što majci nemoćnoj su ruke vredne snaše,

hajci su ribolovačkoj gliste kad' se kače!

Sve što zemljom živo puzi nečemu posluži,

čak i petljom, kad u tuzi, neki si presude.

Uzroke i posledice zakonitost druži,

utoke i poledice jednako naude!

Razlika i sličnost nekad' kao da su jedno,

plastika il' ličnost dosad beše očigledno!

Al' ni lutke više nisu što nekada jesu,

nekad ćutke sad robotski jezik dobile su!


Zakon akcije i reakcije

Akciju i reakciju spaja zakon sličan,

policiju i raciju - odnos dinamičan.

Kriminalci posledično u zatvor se "meću",

policajci uzročno se drugima okreću.

Tranzicija takva uvek plod donosi dobar,

pozicija njena godi, služi kao sobar.

I batleri suvišni su aristokratiji,

prezviteri, u mantiji, kada su svetiji!

Bogatom se pašom, tada, napasa im stado,

dolapom, k'o čašom, ono, napaja se rado.

Puna im je duša tada kao lišća jesen,

vuna im je kvalitetna kao ćilim vezen!


Kraj vremena milosti

Pravda neka bude pravda i nesveto - kleto,

vazda sud će taj ostati, neće se menjati.

Na snagu će, on, da stupi kada prođe leto,

naslagu od krvi mnoge prosuće dželati!

Od Svetinje sedam će ih doći svojim redom,

prokletinje neće moći njima da naude.

Sudiće im ognjem s' neba, sumporom i ledom,

kudiće ih i devojke što bejahu lude.

Jer nemudre one behu, ne kupiše ulja,

k'o premudre što su bile, koje ga kupiše.

Nepodmazan mač će pravde zato da ih "žulja",

jer zakazan skup svadbeni nage posetiše!


Svadbeno ruho i Božji vremeplov

Pravilo je to čuveno, znano svakom uhu,

na svadbu se uvek ide u svadbenom ruhu.

Haljina je pravde Božje - svadbeno odelo,

ko ga nema njemu će se držati opelo!

Iz Knjige života on će sam da se ispiše,

proklinjaće dan kad ga od pupka razdeliše!

Za oko će okom svojim morati da plati,

bumerang i rikverc ima te se uvek vrati!

U vremeplov zato uđi (za nazad ne znade),

od vremena, bez sankcija, on slobodno krade!

I ovo je, bar naizgled, dalje od pameti,

jer nedelo, po pravilu, mora da našteti!


Čudo vremeplova Božje Reči

Vremeplov je Božji čudo, jer krade legalno,

prestup mu je baš savršen, bekstvo - maestralno!

Prestupom se svojim hvali, da ga svako proba,

od svetlosti on je brži, i od samog groba!

Od svetlosti bržeg nema - naučnici kažu,

u vremeplov ušli nisu zato nas i lažu!

Kroz vreme bi oni mogli samo po Ajnštajnu,

i od smrti utekli bi, no po Frankenštajnu!

Mogućnosti ove dve su u afinitetu,

perspektiva jednaka im relativitetu!

Vreme je uzrok brzini te je i konstantno,

nad glupošću neka pamet stoji dominantno!


Plata bezbožnika

Pred Danom Gospodnjim, kada milost prođe,

čas će sedam zala strašnih smesta da nastupi!

Pravednim će sudom sveti gnev da dođe,

Reč Gospodnja ničim neće moći da se kupi!

Sa jednog na drugi - kraj će Sveta ići,

sva će blaga svoja dati ne bi li je našli!

Al' uzalud tada,Zemlju će obići,

jer su s' puta večne pravde već zauvek zašli.

Ni tada se oni pokajati neće,

srca će im biti tvrda k'o u faraona.

Pravda će ih zato stići: zauvek umreće,

Zemlja će slobodna biti, čista Vasiona!


Mudre i lude devojke

Kad se vreme navršilo da Car s' Neba Siđe,

Anđela je, Svetih, oblak istok obasjao!

Vest radosti da se javlja, Zemlju da obiđe,

carstvu smrti da bi život dane izbrojao!

Svetlost slave anđeoske spaziše mudraci,

od Boga im mudrost beše, zato je videše!

I pastire vitlejemske obasjaše zraci,

Izrailju, zaspalome, oni Vest odneše!

I danas dok Svetlost s' Neba Slavu najavljuje,

mnogi još u tami hode, vreme ne poznaju!

Zato Svedok Istiniti vodu mnogu Bljuje,

prvi će poslednji biti - ludost dođe kraju!

Kruna Stvaranja

U početku, dok još tama beše nad bezdanom,

reče Bog: "Nek' bude svetlost", i svetlost je bila!

U noć tama pretvori se, svetlost posta danom,

zrake svoje pružila je, tamu prekorila!

Šest je dana Krug zemaljski Rečju Božjom vajan,

gospodara svog da primi tad je spreman bio.

Iz praha je njegovoga, on, k'o biser sjajan,

rad' obličja svoga svetog slavu zadobio.

Jer ga nalik Svom Obličju Bog od praha Stvori,

životnim ga dahom Svojim na noge postavi!

Pod njih stvora svakog živog On mu tad Pokori,

i opet će - kad u Svojoj, Carskoj, Dođe Slavi!


Slava Božjeg Obličja

Kad je po Obličju Svome čoveka Stvorio,

i zadrugu Bog mu Dade, samac nije bio.

Slavom ih je Svojom Svio, NJome ih Pokrio,

srca je njihova sveta dobrom Zadobio.

Dok im ona čista behu - radost vladala je,

oreolom nevinosti dvoje behu jedno!

Al' razliku zla i dobra Eva poznala je,

zlo je dobro nadvladalo, posta očigledno!

Jer kad plod je uzabrala i Adamu dala,

Slava Božja podiže se, nesta oreola!

Bezdana je pustog tama opet zavladala,

Obličje je, Božje, sveto, skinuto do gola!


"I Reč Postade Telo"

Pošto Reč Postade Telo, kao u početku,

bezdana se tamnog pusta zatisnuše usta!

Slava Božja Obliči Se u Svetom začetku,

kneževinu ovog Sveta pokri tama gusta!

Svetlost opet zrake pruži, dan se novi rodi,

i Oreol Slave Božje opet duše spaja.

Jer, k'o nekad, stub od ognja Izrailja vodi,

"Evenezer" - on sad kliče pred vratima Raja!

Kad Anđeo sedmi siđe u poslednjoj trubi,

Svetlost Slave Lica Božjeg tamu odagnaće!

Obličje će svoje Zemlja opet da izgubi,

ali kad Sud sveti prođe - zauvek blistaće!


Božji pečat

Šestog dana, kad su dela bila završena,

Sedmi dan je, kao Spomen, Gospod Posvetio.

Sva su dela, poput NJega, bila savršena,

red se njihov ničim nije tada remetio.

Mir Subotni Svetog dana duši godio je,

i telo je okrepljenjem uvek zdravo bilo.

I Otac u Raju tada decu Vodio je,

radosna su srca bila, sve im beše milo.

I uskoro, kad nebesa sa hukom prominu,

Sedmog dana Novu zemlju mir će da posveti.

Glas će Očev opet duši činiti milinu,

mir će večan tada biti, neće se uzeti!


Krah Vavilona

Pred Potopom, kad se ljudi behu namnožili,

službu Bogu oni opet složno ostaviše.

Od Potopa novog da bi glave zaklonili,

temelj kuli vavilonskoj tada postaviše.

Do nebesa vrh je njezin trebao da stigne,

oholosti ljudskoj, slepoj, da se stekne slava.

Al' joj Gospod nije Dao da se k' nebu digne,

jezik joj je Pomrsio te joj klonu glava!

Slava njena rasula se kao magla jutrom,

"na četiri strane zemlje Goga i Magoga".

I danas kad Vavilon se istom diže mustrom,

smrsiće mu konce sila Boga Jedinoga!

Nebeska poema (2013)

Nebeska poema

Ovo je poema, kakve nigde nema,

jer od Neba ide, da je se ne stide.

Carskoga porekla, slavu već je stekla,

za nasledstvo Raja, duše da osvaja.

U lov već je pošla, čim je s' Neba došla,

da do Njega digne, svakog' koga stigne.

Sva je u dvanaest (nije u šesnaest,

po broju meseci, a ne po izreci).

Rima joj je razna - nikad nije prazna,

spreda il' pozadi, zna da se posadi.

S' kraja il' u sredi - ne zna da se štedi,

jedne da nagradi, druge da zagradi!

 

II

Božje obećanje nije ludom radovanje,

prevara Mu slaba strana - Zakon joj je brana!

Sve što kaže - to dokaže, jer ne zna da laže,

al' bez tog neznanja nema ni visokog zvanja.

Imanje za to neznanje - prima ko ga ima,

tapija je tog imanja - utopija znanja.

Neznanje se lako stiče (nikad' ne otiče);

za znanje ti treba struka, a za struku - muka!

A neznanje bez po muke (i bez obe ruke :-)),

prima svako ko ga prstom nikad' nije tak'o!

Znanje il' imanje - zato, sada je pitanje,

poruka il' oporuka - Duga ili tuga!

III

Što se mora, zna biti najteže,

preko gora, mnogi zato beže.

Bez kompasa, i sever bi našli,

radi spasa, iz kože izašli.

Al' neznanje, od svega je lakše,

ni najmanje, dete ne malakše.

K'o busola, uvek cilj svoj nađe,

i bez bola, iz kože izađe.

Bez pameti, ono nasleđuje,

nit' se plati, niti zarađuje!

Neznanje je, zato, dar najveći,

i Postanje, ostavlja žmureći.

IV

Pri Postanju, nije bilo znanje,

pri imanju, ni dete najmanje.

Al' poznanja, nastalo je vreme,

bez Postanja, javilo se breme.

Ni najvećom, snagom se ne nosi,

s' najvećim se, blagom, zato, prosi.

Siromaštva, mudar se ne boji,

bez bogatstva, uvek dobro stoji!

Premudar je, svako ko ga stiče,

nemudar se, blaga ne odriče.

Poznanje se, zato, skupo plaća,

neznanje te, u Postanje vraća!

V

Rima ova svima štima al' se ne nadima,

slavu samo Bogu daje - za svoju ne haje!

Slava svoja nije skupa - k'o staklo se lupa,

i vitražna stakla mogu biti slika pakla!

Paprena je, zato, cena Kamenog goblena,

Božjim prstom on je rezan da budeš oprezan!

Slika on je Slavnog Lika, tvoga Zaštitnika,

nesalomiv Mu je Odraz, ne pomaže topaz!

Portret on je izvanredan i života vredan,

kostret daje svakom' ko je spreman da se kaje.

Bez kamere televizor tek je retrovizor,

iz namere i revizor ostvaruje prizor.

VI

Po Obličju Istog Lika i tvoja je slika,

al' kamena ne sme biti, treba joj zamena.

Jer ko je kamenog srca moraće da grca,

namena mu živa nije, zato suze lije.

Skulptura je te nature samo kreatura,

blizanac je toj skulpturi lik s' poljane Duri.

Obličje on drugo nosi i njim se ponosi,

nije kao ova rima - da se ne nadima.

Zemaljske je on strukture zbog druge kulture,

slavu svoju uvek traži, Božja mu ne važi!

Iz bontona kraj mu zato biće bez pardona,

zbog obzira plamen će mu biti k'o slankamen!

VII

I ikona zveri, koja progovara,

od iskona dveri, paklene otvara.

I lik njen je kamen, nije od azbesta,

čik neka mu plamen, bude k'o nevesta!

K'o rakijom ljutom, on bi se ispek'o,

k'o čakijom krutom, sam bi se posek'o.

Bekstvo mu ne vredi, krst mu je lomača,

prokletstvo mu sledi, prst biće pogača.

K'o đavo od krsta, kad' bi bežat' smeo,

rđavo - bez prsta - on bi se proveo!

Prstom samo Božjim, može da se spasi,

krstom - ali vražjim - vatra se ne gasi!

VIII

Soli Dei Gloria - Hollyday-A-story-a,

rebus za sav globus, Eden je preveden.

K'o hoteli slavni, i naš Dom je davni,

slavu svoju nosi, i njom se ponosi.

I on odmor daje, na rad ne pristaje,

Domaćin mu Dobar, i Lično Je Sobar.

Što je gost raboti, to je post Suboti,

posta nikad' dosta, i gost gladan osta.

Post Subotin siti dušu, gost rabotin - sušu,

nasušnog je hleba željno nedelo nedeljno!

Jer Sedmoga dana samo s' Neba stiže hrana,

iz Hanana, bez gavrana, dolazi k'o Mana!

IX

U poemi ovoj dosad pesama je osam,

u letu im, sada, evo, stiže i deveta.

Kao kćeri sve ih rodih a ne znaju ko sam,

Duhom Svetim ih oplodih, polenom bez cveta.

Kao Reč kad Posta Telo, i one nastaše,

apstinent je Sveta majka koja Duhom rađa.

Začeće im k'o u bajci te su kao snaše,

genetski smo baš bez veze da nema beznađa.

Veza kao blud bi došla, da pobaci nadu,

majka bi maćeha bila a kćeri pastorke.

I maćeha živi bajku (DECU joj ne kradu),

i pastorke, istom vezom, sada su pastirke!

X

Objekat je iz subjekta, kao sin od oca,

projekat je Projektanta da tvar ima Tvorca!

Sloboda je dar najveći, Oca k'o da nema,

savest joj je drugo ime, tema joj je trema.

Njezina je tvar nestvarna, čudom od projekta,

od subjekta ona ide dalje od objekta!

Tim je darom Darodavac Zamenio teze,

dar Sopstveni - dar Mu biva, preko iste veze!

I dar je poput slobode čudnovate tvari,

poklon mu je drugo ime po prirodi stvari.

Posledično on se javlja a uzrok je svemu,

i novci mu posinovci, te nema ni tremu!