Kad’ kurvarstvo cveta…
Kad’
kurvarstvo cveta,
usred
zime, beše leta.
Sad’
drumarstvo, jeste služba kleta,
prosved
rime, kad’ je šteta.
Božji
sud, tek joj sledi,
sva
će Zemlja, da se jedi.
Kozji
trud, lek ne štedi,
zla
“zrnevlja”, vihor ledi.
Posle
“leta” (usred zime),
slavi
vetar, taj pametar!
Dokle
dleta, u red klime -
Stavi
PETAR, daj inventar!
II
Grehe
svoje, NJemu predaj,
STENA
spasa, Nosač tvoj je!
Strehe
tvoje, “džemu” ne daj,
grešna
stasa, kosač to je!
Sladost
greha, put je gorak,
jer
je pravda, živa vazda.
Radost
meha*, šut* je ćorak,
jer
nepravda, siv je gazda.
Vlast
je njena udba sjajna,
kad’
sa Vragom nisi dete Moje!
Slast
pelena - sudba Mi očajna;
jad
sa šlagom prišipetlje spoje!
*
Meh jeste peh: simbol sudova - seče zlih udova, Tela Hristovog, vela blistavog!
*
Jer bi ROGAT bio bogat, ALI ŠUT* rogu nije kut (jer bez roga, nije servis
zloga)!
Kad' je
doček Sud, vredi kleti ćud!
Od zle ćudi, miran budi,
nakon vetra, Svetog ''Petra''!
On, gle, Sudi, kad' ''poludi'',
vagon etra, Petog spektra!
Strana peta, nije kleta,
jer četiri, sobom miri!
Grana leta, šije dleta,
ker sekiri, grobom piri!
Smrt Heroja, s' Petog stroja,
Sud pomera, glasom kera!
Hrt (jer to ja, Svetog poja),
ćud nevera, lasom tera!
II
Ćud neverstva, zla je kob,
kad' su Srbi, bludan narod!
Dud čemerstva, daje zob,
jad i svrbi (čudan rod)!
Jer logika, živi stalno,
dinamika, Sud je Moj!
Ker loži ga, trivijalno,
dinamita, tek se boj!
Sa tim strahom, veran budi,
jer svi Srbi, jesu Meni,
dati dahom, kera studi!
Jer pri vrbi (Ekumeni),
III
rimu sprema, da bi trema,
bila ćar! Jer strahotno,
zimu ''krema''*, radi Srema,
''bilijar''*! Ker samotno,
Pesme kroji, da se svako -
ko ne sluša, u red stavi,
gde se stoji! Ja Se tako,
k'o reduša, Dvared Slavih,
jer Krvarih! Nek' Krvarih,
jer plod Imam, kad' te sada,
ker ''mrcvari''! Lek Tovarih,
ker brod cima, sad' pre ada - ŽIVI NADA!
* ''krema'': maže, te pomaže, rimom, a ne: Rimom: ''Sremom''
(jer u njemu – Sremu, zbog sopstvenog bluda, eto, dakle, Suda!), a ne Ekumenom (Božjim
sudom, a ne bludom: Istinom, a ne slinom: Adventizmom, a ne satanizmom:
Moralom, a ne banalom!).
* ''bilijar'' – zlu je ćar, jer sad' lud, ta nek' zna
za Sud! Tako - tak (tak, je, pak: bilijarski štap, kojeg sledi slap, Rajskih
rima poradi intima – bludnih veza suprotno od Čeza, što do Raja voze čerez
Zmaja, koji drema kraj takvog ekstrema - ta tek kera što brdo pomera, da bi
satanizam znao egzorcizam!), ta jeste i Vlak – Loz Sinaja za Voz do Smiraja!}
Sad' je
poček lud, sredi kleti (d)ud!
Kad' sudovi, jesu tebi mera,
inovacija, je li to i lek!?
Kad' udovi, snesu sebi kera,
alopatija, smeli je odsek!
S' tim odsekom, jesi li ispravan
(jer jendekom, oprobavaš stud)!
Dim - odjekom, snesi kad' si ''slavan''
(ker ponekom, odobrava ćud!
Nek' ne ''drobi'', kad' Božijoj Sobi,
mesto nije, tamo – sred Srbije)!
Tek će probi (sad' - vražijom dobi),
presto Zmije, samo jed da lije!
II
Jer znamenje, nije čemer grki,
zar priznanje, nije i poštenje?
Jer ordenje, nije feler mrki,
bar kestenje*, nije li i htenje?
Jad ne spremaj, jer on zbori lažno,
već naređaj, vrline k'o modu!
Sad' ne dremaj, ker govori važno,
peć nadevaj, ne grli komodu!
Loži veru, goriva ne štedi,
ekskluziva, ta jeste i čast!
Množi meru - gradiva (ne sedi),
Eks-Ju - živa, sa ceste je vlast!
* kesten DOBROM rađa; jesen k'o grom gađa, no tek
zima, k'o lek sred enzima, sudom leči – ludom um pileći!)
* mera, jeste, opet, vera! Kera – snes'te, k'o pet
remorkera, jer sa Petog sprata ker Kletog sa'vata da bi on (kad' bi Tron - Cara Rajskih gajdi, s' dara
Carskih vajdi – bio mera, ta – milionera! No sebičan on je tebi sličan: zlu je
vičan i još time dičan...) im'o ton! (Jer
on – stišnjen, nije onečišćen te pritisak ne daje li pisak?) :-)
