Kad’ kurvarstvo cveta… (kad’ je čovek lud, sledi Sveti sud!)

Kad’ kurvarstvo cveta…

 

Kad’ kurvarstvo cveta,

usred zime, beše leta.

Sad’ drumarstvo, jeste služba kleta,

prosved rime, kad’ je šteta.

 

Božji sud, tek joj sledi,

sva će Zemlja, da se jedi.

Kozji trud, lek ne štedi,

zla “zrnevlja”, vihor ledi.

 

Posle “leta” (usred zime),

slavi vetar, taj pametar!

Dokle dleta, u red klime -

Stavi PETAR, daj inventar!

 

 

II

 

Grehe svoje, NJemu predaj,

STENA spasa, Nosač tvoj je!

Strehe tvoje, “džemu” ne daj,

grešna stasa, kosač to je!

 

Sladost greha, put je gorak,

jer je pravda, živa vazda.

Radost meha*, šut* je ćorak,

jer nepravda, siv je gazda.

 

Vlast je njena udba sjajna,

kad’ sa Vragom nisi dete Moje!

Slast pelena - sudba Mi očajna;

jad sa šlagom prišipetlje spoje!

 

* Meh jeste peh: simbol sudova - seče zlih udova, Tela Hristovog, vela blistavog!

 

* Jer bi ROGAT bio bogat, ALI ŠUT* rogu nije kut (jer bez roga, nije servis zloga)!

  

http://www.telegraf.rs/vesti/932834-vanredno-stanje-ovo-su-poslednje-vesti-fotografije-i-snimci-o-nevremenu-u-srbiji

 

http://www.pressonline.rs/info/drustvo/298873/foto-vucic-odavde-vise-ni-tenk-ne-moze-da-se-izvuce.html

 

http://www.naslovi.net/tema/597473

 

 

Kad' je doček Sud, vredi kleti ćud!

 

Od zle ćudi, miran budi,

nakon vetra, Svetog ''Petra''!

On, gle, Sudi, kad' ''poludi'',

vagon etra, Petog spektra!

 

Strana peta, nije kleta,

jer četiri, sobom miri!

Grana leta, šije dleta,

ker sekiri, grobom piri!

 

Smrt Heroja, s' Petog stroja,

Sud pomera, glasom kera!

Hrt (jer to ja, Svetog poja),

ćud nevera, lasom tera!

 

 

II

 

Ćud neverstva, zla je kob,

kad' su Srbi, bludan narod!

Dud čemerstva, daje zob,

jad i svrbi (čudan rod)!

 

Jer logika, živi stalno,

dinamika, Sud je Moj!

Ker loži ga, trivijalno,

dinamita, tek se boj!

 

Sa tim strahom, veran budi,

jer svi Srbi, jesu Meni,

dati dahom, kera studi!

Jer pri vrbi (Ekumeni),

 

 

III

 

rimu sprema, da bi trema,

bila ćar! Jer strahotno,

zimu ''krema''*, radi Srema,

''bilijar''*! Ker samotno,

 

Pesme kroji, da se svako -

ko ne sluša, u red stavi,

gde se stoji! Ja Se tako,

k'o reduša, Dvared Slavih,

 

jer Krvarih! Nek' Krvarih,

jer plod Imam, kad' te sada,

ker ''mrcvari''! Lek Tovarih,

ker brod cima, sad' pre ada - ŽIVI NADA!

 

* ''krema'': maže, te pomaže, rimom, a ne: Rimom: ''Sremom'' (jer u njemu – Sremu, zbog sopstvenog bluda, eto, dakle, Suda!), a ne Ekumenom (Božjim sudom, a ne bludom: Istinom, a ne slinom: Adventizmom, a ne satanizmom: Moralom, a ne banalom!).

 

* ''bilijar'' – zlu je ćar, jer sad' lud, ta nek' zna za Sud! Tako - tak (tak, je, pak: bilijarski štap, kojeg sledi slap, Rajskih rima poradi intima – bludnih veza suprotno od Čeza, što do Raja voze čerez Zmaja, koji drema kraj takvog ekstrema - ta tek kera što brdo pomera, da bi satanizam znao egzorcizam!), ta jeste i Vlak – Loz Sinaja za Voz do Smiraja!}

 

 

Sad' je poček lud, sredi kleti (d)ud!

 

Kad' sudovi, jesu tebi mera,

inovacija, je li to i lek!?

Kad' udovi, snesu sebi kera,

alopatija, smeli je odsek!

 

S' tim odsekom, jesi li ispravan

(jer jendekom, oprobavaš stud)!

Dim - odjekom, snesi kad' si ''slavan''

(ker ponekom, odobrava ćud!

 

Nek' ne ''drobi'', kad' Božijoj Sobi,

mesto nije, tamo – sred Srbije)!

Tek će probi (sad' - vražijom dobi),

presto Zmije, samo jed da lije!

 

 

II

 

Jer znamenje, nije čemer grki,

zar priznanje, nije i poštenje?

Jer ordenje, nije feler mrki,

bar kestenje*, nije li i htenje?

 

Jad ne spremaj, jer on zbori lažno,

već naređaj, vrline k'o modu!

Sad' ne dremaj, ker govori važno,

peć nadevaj, ne grli komodu!

 

Loži veru, goriva ne štedi,

ekskluziva, ta jeste i čast!

Množi meru - gradiva (ne sedi),

Eks-Ju - živa, sa ceste je vlast!

 

* kesten DOBROM rađa; jesen k'o grom gađa, no tek zima, k'o lek sred enzima, sudom leči – ludom um pileći!)

 

* mera, jeste, opet, vera! Kera – snes'te, k'o pet remorkera, jer sa Petog sprata ker Kletog sa'vata da bi on (kad' bi Tron - Cara Rajskih gajdi, s' dara Carskih vajdi – bio mera, ta – milionera! No sebičan on je tebi sličan: zlu je vičan i još time dičan...) im'o ton! (Jer on – stišnjen, nije onečišćen te pritisak ne daje li pisak?) :-)

Narod dobitka

Narod dobitka

 

Narod dobitka - sablja mi je britka,

što mi dušu reže kao obraz crn.

I voda mi pitka zbog mulja je plitka,

za sušu me veže ne poraz već trn.

 

Jer ni sama ruža radosti ne pruža,

kad' dim cigarete zamagljuje vid.

Jer lopuža nije pokraj muža,

kad' tim, zbog te štete, udomljuje stid.

 

Jer s' arsenom jesam i sa cenom,

svoga rada jer ne volim pad.

I s' koprenom jesam sa plamenom,

kojim sada ne tolim ni glad.

 

 

II

 

Jer taj plamen nije li i znamen,

bumerang ne plaća skladno roli mojoj!

Jer sam goli kamen, mada sam i stamen,

"bum" za rang se vraća sad' pri boli ovoj.

 

Jer ja odveć trpim, produžetke krpim,

da bih s' pleonazmom u Dom uš'o svoj.

Jer jed crpim da med ne iscrpim,

jer tih - sa sarkazmom, rod me sluš'o moj.

 

Za njegovo dobro nek' sam bostan obr'o,

jer zelena kora nije čemer grki.

Lovorike pobr'o, jesi stara kobro,

al' je cena Gora - nije feler mrki!

 

 

III

 

Jer na Božjoj Gori umiru namćori,

Skinija je Sveta i život i smrt.

Jer ko se pokori neće da se mori,

i linija cveta gradi ćivot krt.

 

Jer ružino drvo ugledaćeš prvo,

kad' u vaskrsenju oživiš za Sud.

Sad', svekrvo, gde li je ostrvo,

da u pošteđenju poživiš ka' dud?

 

Rodna snaha neka je bez straha,

i svekrve nek' žive u miru.

Jer bez daha jesu usled kraha,

jer sve prve - tetive umiru.

 

 

IV

 

Jer prvaci jesu vam zemljaci;

teniseri, jesu srećni ljudi.

Jer na šljaci, jesu i pri raci,

amateri, tek su peć pri ludi.

 

Ona plamen ne ceni kad' znamen,

razvejava stud koja ognjem ledi.

Jer taj znamen nije li joj stamen,

kad' je java stub pokoja ognjene miledi?

 

Jer ta dama je li sva od plama,

kad' bez drva gori - dušom, a ne sušom!

A i vrdalama, je li bila dama,

kad' bez crva mori gušom kavijar sa skušom*!

 

* Vidi pesmu: "ULUS-neukus (ukus dibidus)"

 

 

V

 

Jer je skuša Meni potrkuša,

teniseri, jesu uvek spretni.

Jer ta duša nije namiguša,

amateri, jesu tek zametni.

 

S' tim začećem, Jesam li s' umećem,

jer Salećem, a neznanje Srećem.

Znanjem Šećem, nemir ne Zamećem,

jer s' prolećem, Bejah saučešćem.

 

Teniseri, neki i bilderi,

odveć važu - teg da dignu breg.

Rekorderi, nek' su remorkeri,

kad' već slažu - geg da mignu sneg.

 

 

VI

 

Ova rima, prepuna enzima,

ljušti zimu, te proleće traži.

Kad' ne štima, nek' te ne zanima,

stušti klimu, odumreće draži.

 

Sa tim uređajem, jesi s' ugođajem,

Ja sa uviđajem, a ne s' porođajem.

S' zavičajem, Jesam s' uzdisajem,

s' promašajem, Jesam i s' belajem.

 

Jer sa krajem, Jesam i sa Rajem,

ne sa zmajem - za njega ne Hajem.

Stara zmija, nije sva Srbija,

pobednija, biće zbog Lesija.

 

 

VII

 

Jer s' tim kerom, Jesam s' prezviterom,

jer Moj glas, svima jeste spas.

S' Mojom merom, Jesam s' lumijerom;

kontrabas, laje na sav glas.

 

Remorker, je li lumijer;

petarder, zar je promoter?

Jer promocija, je li to evocija,

jer šklopocija, zamena je njemu?

 

Asociran, jesi evociran;

rekapitulacija, tek ti je frustracija.

Mortadela, nije ti libela,

drugom vagom, jesi i sa snagom.

 

 

VIII

 

Mrtva dela, vražija su fela,

med bi htela čak i sama pčela.

Jer bi pčela, znala za ta dela,

nek' vesela, bude i sred sela.

 

Jer sred sela, sama ne bi jela,

mortadela, ne bi je najela.

No je med, njojzi mio red;

kad' je njojzi... Bože - Ti Pomozi!

 

Jer i niže vrste znaju med da brste,

a ti Adventisti, kao okultisti,

žrtvom Tebi "služe", da se ne rastuže -

kad' bez mesa, puna im je kesa!

 

 

IX

 

Kad' humorom, jesam i sa morom,

sviće polom, jer ja volim Prolom.

Jer tom vodom, jesam i s' povodom,

da mi rima, slučajno ne klima.

 

Rasklimana, nije usnimana,

nepravila, nije Tebi mila.

Zašto onda, kao anakonda,

rima zvuči, kad' me dobru uči,

 

da iz kese poneke hostese,

med iznese te radost donese -

sam cinizam jer mi Adventizam,

pogled meri, ako me pomeri,

 

 

X

 

da nastrano nisam i pribrano,

jer moj pogled nije dobar dvogled,

k'o ni oni, vrli šampioni,

kad' realno, jesu idealno,

 

šaroliki jer su i pri diki,

k'o ja sada da rima ne strada,

što pri gramatiki jesam pri motiki,

da bi bar Kontiki Trevel podig'o im level!

 

Lele, lele, šta ću za libele,

zar pod ovom snagom nisam s' dobrom vagom,

da i kad' ovako štrčim, opet, možda, moram da se grčim?

Kak' da ovo rešim, kad' sumnju pospešim,

 

 

XI

 

čak i dok ne dišem kad' se inspirišem -

Božjim Duhom, te Nebeskim kruhom,

kad' samo Bibliju držim za kadiju -

inspiraciju, meni najradiju?

 

Sad' ozbiljnost, nije li servilnost,

kad' sarkazam nije meni prazan -

kao burek vruć, mastan, jer ni slastan,

nikad' biti neće, dok se svet okreće!

 

Galilej, je li PROMETej,

a on znanje SREĆE, te blista od sreće!

Nek' te sreće, budu i poveće,

pune vreće dok mine proleće!

 

 

XII

 

Jer od leta, nek' bi od Jagnjeta,

milost bila, k'o vila bez krila,

osim ako, buđenje bi Tak'o,

kad' polako sudovi se nižu.

 

Jer tad' jako, trudovi te stižu,

jer pohođen, budeš novorođen.

No je tada, slaba Meni Mlada,

te, realno, produženje pada.

 

Nek' i pada, samo nek' ne strada,

ne pre leta, jer samo do tada,

neće kleta Mlada, usred jada,

izgubiti šansu da snimi romansu!

 

 

ULUS-neukus (ukus dibidus)

ULUS-neukus – ukus dibidus, baksuz te ugursuz (dobar je za bircuz, te pokoji cirkuz..)

 

Ta galerija, NIJE arterija, jer zla krv, ispod tla je crv (jer i takvu krv, kad' postane strv, voli svaki crv! Tak' - od krvi, jošte ako vrvi, valjaju se crvi - da ti budeš prvi! Jer poslednji nikad' nije prednji, a i srednji - nemir nosi štednji! Jer grehom zaražen, nisi nezapažen, no, tako ozleđen, ne budeš pošteđen, već od sebe pređen, te zato pobedi, jer ti život vredi! Kada se pesničiš, nek' se time dičiš, jer pobeđen ego nek' bi te i steg'o!), dok je arterija - zdrava baterija, čija materija nije draperija!

 

Jer na platnu imaš sliku znatnu, no ne zlatnu (nemoralna scena, nije li paprena!?) te bićeš na klatnu - obešena, jer ni otrešena - sada nisi te jesi na misi, al' sopstvenoj, i to baš mrtvenoj, jer bludnice jesu zaludnice! No trudnice jesu i pčelice - Meni vredne jer i bespoštedne, muke trpe da sreću zakrpe, te sad' uči, te nešto nauči, jer na kraju jesi u titraju - praskozorja Raja il' sopstvenog kraja...


ULUS-neukus (ukus dibidus)

 

Jedem skušu dok vetrovi pušu;
nek' puhaju, skušu nek' kuhaju,
dok ne pušu da bi odveć gušu,
bez ljutine dima napunili njima!

Jer im skuše spremaju reduše;
dobre duše, maste se do guše!
Kad' kuhaju jer su u belaju,
dok ne jedu nemir si dovedu!

On doveden, čanak neizjeden,
jer od gleđi javljaju se žeđi!
U suprotnom, gleđ je u "komotnom" -
želucu, u gužvi, nalik kakvoj spužvi.


II

Jer i spužva goji kad' me mlekom poji;
njoj i gužva stoji kad' me s' tekom stroji!
Jer i s' tekom, jesam sa lelekom,
jer i s' mlekom spužva je s' jendekom!

Jer on gladan (želudac mi jadan),
ukus gadan za poljubac madam,
odveć slaže da se i odvaže,
noćne straže da i glad uvaže!

 

Kiselina, jest' mi u ustima,

ta milina - pest je po ušima!
Jer od gladi kiselina radi,
al' ne sladi jer inat zaradi!


III

Jer njen ukus - galerijom ULUS,
kis'o kupus igrarijom pravi!
Jer umetnost nije li i kuršlus,
kad' se poduzetnost tričarijom slavi?

Jer ta dama ne zna šta je fama,
jer i vrdalama sinonim je njoj.
Jer bez srama glasi se ta tama,
te joj kama - sledi za taj kroj!

Jer zbog bluda neće glava luda,
bez posebnog čuda vreće dno videti!
Jer ko ovo čita neka se ne pita,
je l' konačno rima sita - jer ćeš preživeti!

 

http://www.ulus.rs/index.php/izlozbe/galerija