Dečja poema
Iz Hanana, deci stiže Mana,
anđeoskog hleba, ima kol'ko treba.
Za svu decu Sveta, stiže od Jagnjeta,
da bez gladi, svako dete radi!
Ako rade, neka se i slade,
ko ne radi, umire od gladi!
A od voća, zdrava je slatkoća,
vitamini, posebno su fini!
I od meda, ima dobrog reda,
od Malteksa, dobrog si refleksa.
A zbog čokolade, svi se zubi vade,
od slatkiša, beži k'o od miša!
II
Jer bez mačka, miš nije igračka,
kad' ugrize, i prstić odgrize!
A od slatkog, i veka si kratkog,
od šećera, loša je večera.
Zato od slatkiša, prođeš k'o od miša,
ko se slatkog čuva, i Bog ga sačuva.
Tada bolje živiš, i Bogu se diviš,
jer sa kvalitetom, nisi i sa štetom.
I pašteta, tvome zdravlju smeta,
kad' je štetna, nije izuzetna.
Ako je izbaciš, nećeš da se maciš,
ako li je jedeš, loše se provedeš!
III
Jer je hrana mesna uvek urnebesna,
ali izuzetak, dođe k'o imetak.
Kada nema bilja, tad' je meso zbilja,
a kad' si pri biljnoj hrani mesa se okani!
Zato od Danila, bila je i sila,
jer varivo, nije prevarljivo.
A od mesa bude puno besa,
kad' nadraži, ono i razdraži.
I holesterol, zadaje ti bol,
začepljenje vena, sustiže gangrena!
Zbog gangrene, seku se i vene,
zašto da te seku, s' biljem si u šteku!
IV
A u šteku, nisi u jendeku,
jer sačuvan, nisi i ugruvan!
Zato čuvaj zdravlje, ne pij mleko kravlje,
krave su bolesne, poput hrane mesne.
Vegetarijanac, nije indijanac,
a Hananac, Bogu nije stranac.
Vegetarijanci, jesu i Hananci,
u Hananu, jedeš biljnu hranu.
Od Emanuila, tada ti je sila,
k'o Danilo, provodiš se milo!
Ni duhovni darovi, tada nisu jalovi,
te i Samuilo, beše k'o Danilo!
V
Jer u Samuila, beše Božja sila,
tog dečaka, sila beše jaka!
I on je slušao, mesa se gnušao,
sa biljem i medom, bio je sa redom.
Zdravstvena reforma, odlična je norma,
neka ta reforma, bude i enorma!
Vitamini, svima nek' su fini,
proteini, jesu u istini!
Kada se njom gradiš, tada se i sladiš,
s' tom slatkoćom, nisi sa kratkoćom.
Sa njom ko se druži, život mu je duži,
jer kad' imaš obraz, visok ti je odraz!
VI
Jer istinom kad' se gradiš i Nebo zaradiš,
te s' takvim odrazom, nisi sa porazom!
Ni u borbi protiv gmaza nema ti poraza,
jer kad' si s' bontonom, živ si pred sotonom!
Kad' se greha paziš, tada ga poraziš,
zato slušaj roditelje a i učitelje!
Kad' govore po Bibliji tad' su iskusniji,
stoga nek' Biblija, bude ti sudija.
Kada NJu izučiš, nećeš da se mučiš,
štogod da ko kaže, Ona to odvaže!
A sa malom greškom, jesi i sa smeškom,
od većih te čuva Ona, živ nije sotona!
VII
A kad' nije živ, nek' je svima kriv,
jer i jeste, eto mu modeste!
Jer za dezerterstvo, sledi mu prokletstvo,
ko je proklet, nek' je Zemlji otet.
A u karantinu, izbeći će minu,
ako se pokaje, Bogu sebe daje.
Gospod svakog prima, dok kajanja ima,
ako ima šansu, živeće romansu.
Milenijum, biće klimakterijum,
u bezdanu, imaće i ranu.
Kad' ne prelašćuje, kraj si najavljuje,
Zemlja prazna, najveća mu kazna!
VIII
A kad' se odreši, neće da se smeši,
samo s' pokajanjem, nije i sa panjem!
A sa panjem, jeste sa zaklanjem,
al' sopstvenim, i ne tajanstvenim.
Jer zbog javnog greha, biće javnog smeha,
a ostali, pre Bogom su mali.
Ali što je javno, neće biti slavno,
jer na Sudu, jesi u zaludu!
A kada Bog sudi, tada đavo ludi,
al' od sreće, jer grešnik umreće!
A zašto da gineš, zašto da premineš,
kad' poslušnost, nije i zloslutnost!
IX
Uz poslušnost, imaš i budućnost,
vaskrsenje, Božije je htenje.
A i vaznesenje, NJegovo je htenje,
dok ko Mu prkosi, sebi zlo nanosi.
A poslušan, nije i bezdušan,
i sa dušom, nisi i sa sušom.
Od obilja, radost biće zbilja,
jer od Boga, ne čeka te droga.
Ako nju koristiš, sav se iskopistiš,
a buntovan, jesi i bunovan.
Ni obrnuto, nije zavrnuto,
i tim redom, jesi s' pravim sledom.
X
Al' sa sladoledom, nisi s' dobrim redom,
bolest zubna, jeste i pogubna.
Prehlađeno grlo, tada muči vrlo,
od šećera, ima ti felera.
A feleri, jesu k'o maleri,
sve u svemu, tada imaj tremu.
Ali ko se čuva, neće da se gruva,
kada te Bog čuva, nisi i protuva.
A kad' si protuva, ostaćeš bez uva,
ko je nevaljao, sam se okaljao.
Kada uši ti izvuku, tada te i tuku,
a ako si miran, nećeš biti diran.
XI
Kad' si dobro dete, nikom' nema štete,
a za dobru decu, Bog sprema perecu.
Kad' je integralna, tad' je idealna,
od beloga brašna, nek' nije izdašna!
Samo izuzetno, "sredi" je konkretno,
a u integrali, jesi u sandali.
Jer si tada zdrav, te i stojiš prav,
ali ne i bos - prljav je patos!
A na travi, sandala te gnjavi,
kad' je skineš, nećeš da premineš.
Kada hodaš bos, tad' si kao kos;
kos je rajska ptica, nije bolesnica.
XII
Jer stopala zdrava, uvek su i prava,
a sa rahitisom, jesi sa otpisom.
Što da se ispišeš, zašto da uzdišeš,
jer kada se pati, i život se skrati!
A kad' zdravlju služiš, i život produžiš,
od zdravog života, nema ti ćivota!
Neka ti Biblija, bude najmilija,
s' dobrim učiteljem, jesi sa veseljem.
I sa dobrim roditeljem jesi sa veseljem,
i najpre sa njim, izbeći ćeš dim.
Jer je cigareta, štetna k'o raketa,
što je više pušiš, više se i gušiš.
XIII
I od alkohola, ima samo bola,
i sa rokenrolom, sa lošom si školom!
Jer brzi ritmovi, jesu k'o tigrovi,
tad' si besan, i u duši tesan.
A kad' slušaš Baha, tad' budi bez straha,
jer normalan, jesi i pohvalan.
A kad' Bog te hvali, tad' samo navali,
dok kad' si budala, dobra ti je štala!
A šta ćeš u štali, budi u sandali;
sa kopitom, nisi sa elitom.
A sa štitom, jesi sa elitom,
kad' se greha paziš, tad' se ne poraziš!
XIV
Zato dobar budi, neka đavo ludi,
kad' su deca dobra, nemoćna je kobra!
Stara zmija, tad' je utopija,
nek' ostane takav, kada je nikakav!
Ako se promeni, nestaće ekstremi,
a ko Boga sluša, neće biti šuša.
Jer ko NJega sluša, biće dobra duša;
ko ne sluša, stići će ga suša.
Stoga Bogu priđi, i sušu obiđi,
kraj večnog Izvora, ne čeka te mora.
S' noćnom morom, s' drugim si izborom,
a šta će ti on, bolji je bonton!
XV
Jer s' bontonom nisi sa fantomom,
bez pardona, biće ta kolona.
Jer zbog krsta, umreće zla vrsta,
nekrstima biće po prstima!
Kad' je Gospod ljutit i đavo je mahnit,
a kad' vlada red, vrag ide pod led!
A pod ledom, jeste sa privredom;
kada ne ratuje, tada privređuje!
Nek' takva privreda, bude ti agenda,
jer s' takvom agendom, jesi sa legendom.
Legendarno, nije i prevarno,
uz glas Are, nema ti satare.
XVI
S' papagajem, nisi sa belajem,
rajska ptica, nije zloslutnica!
Kada si moralan, tada si normalan,
a normalan, jesi vertikalan!
Kad' pred Bogom stojiš, nikog' se ne bojiš,
a kad' padaš, dobru se ne nadaš!
Kada dobro činiš, večno ćeš da živiš,
uz dosta tečnosti, stižeš do večnosti.
Zato živa voda, nek' ti bude moda,
na rajskom izvoru, izmičeš zlotvoru!
Nek' poema ova, bude i obnova,
samo sa reformom, sa dobrom si normom!
XVII
Uz poj papagaja, ideš putem Raja,
u suprotnom, nisi u komotnom.
Jer sa Arom, jesi sa drugarom,
sa njegovom pričom, nisi s' Čiča Mičom!
Takva priča, Boga ne veliča,
a poj papagaja, čuva od belaja!
A i jaja, stižu od belaja,
kada ih ostaviš, tad' se i izbaviš.
Kokini hormoni, bliski su sotoni,
od njenih hormona, niskih si nagona.
Samo biljna hrana, jeste iz Hanana,
zato nek' banana, bude ti nahrana!
XVIII
Ni narandža, nije karapandža,
i kad' jedeš limun, na bolest si imun.
Od rajskog je voća, sva dobra slatkoća,
i uz med, imaš dobar red.
I semenje, jedi k'o kestenje;
integralna brašna nikad' nisu strašna.
A od belog, nikad' nema celog,
a što nije celo, čeka ga opelo!
A opelo, uništava telo,
kada ga oslabiš, samu smrt zagrabiš!
Ali reformisan, nisi i otpisan,
odluku donesi, sebi doprinesi!
